Protivpravne naknade banaka

Sve banke u Srbiji su nezakonito naplaćivale naknadu za obradu kredita. Visina naknade za obradu kredita zavisi od samog iznosa kredita i u praksi je najčešće iznosila od par stotina do par hiljada evra. Postoji stav Vrhovnog kasacionog suda koji glasi:
“Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.”

Nijedna banka u zemlji u svojim formularnim ugovorima po pristupu nije obrazložila na jasan i nedvosmislen način na šta se odnosi naknada za obradu kredita. Da li je naknada za obradu utrošen materijal (toner štampača, mastilo hemijske olovke, papir i dr.), prekovremeni rad službenika itd. ostaće zagonetka koja već sada skupo košta banke u sudskim sporovima.

Neke banke su protivzakonito naplaćivale i naknadu za puštanje kredita. Očigledno da i sama nezakonita odredba o naknadi za obradu kredita nekim bankama nije bila dovoljna da se pravno neosnovano obogate pa su svoje klijente protivustavno ugovorom o kreditu obavezivale da plate i ovu naknadu za puštanje kredita koja je najčešće iznosila par hiljada dinara.

Kada su u pitanju krediti čiji su iznosi izraženi u stranim valutama dešavalo se da neke banke naplate kursnu razliku. To su bili slučajevi kada je banka obavezivala ugovorom o kreditu svoje klijente da plate anuitete po prodajnom kursu, dok je sam kredit isplaćivala korisniku kredita po srednjem kursu. Ovde se radi o evidentnoj neustavnoj odredbi ugovora o kreditu koje su banke sklapale sa korisnicima kredita.

Neke banke su otišle i korak dalje pa su ugovorom o kreditu nametale svojim klijentima klauzulu o jednostranom povećanju kamatne stope. Na taj način su banke mogleda bilo kada, u svakom trenutku same izmene kamatne stope. Izmena kamatnih stopa je bila uvek na štetu korisnika kredita.

Većina banaka je uz pomoć ugovora o kreditu nametnula klijentima plaćanje provizije na ime premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita koja je uvek iznosila nekoliko procenata od samog iznosa kredita. Naime, obaveza plaćanja premije osiguranja kod NKOSK spada u trošak banaka, ali su mnoge iskoristile svoj položaj pa su ovu obavezu „prebacile“ na klijente – korisnike kredita.

Banke su, takođe, znale da protivzakonito naplate i nakanadu za prevremenu otplatu kredita koja je iznosila uvek nekoliko procenata od samog iznosa kredita.